Comments are off for this post

Zašto mnogo toga kreće na gore kad više tražimo Boga?

Još jedan problem koji može da navede ljude da odbace svoj život molitve, problem koji je tako uobičajen da se njime treba pozabaviti, jeste to što često kada počnemo da tražimo zajedništvo sa Bogom, sve odjednom krene naopako. Doduše, ne dešava se to uvijek, ali čini se da se događa češće nego što se ne događa. Sve to bi vam bilo jasno, naravno, kada biste bili đavo i kada biste znali da je zajednica sa Isusom cjelokupna osnova hrišćanskog života i rasta; učinili biste sve što možete da obeshrabrite čovjeka koji Ga traži. Ono što je mene zbunilo, kada se nešto takvo prvi put meni dogodilo, bila je pomisao: Zar Bog nije dovoljno veliki da to spriječi i učini da se tako nešto ne događa?

Odgovor na ovu nedoumicu je zapanjujući i otkriven je u prva dva poglavlja knjige O Jovu. Pogledajmo taj izvještaj, počevši sa 1. poglavljem, stihovi 6. do 8: »A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a među njih dođe i sotona. I Gospod reče sotoni: otkuda ideš?A sotona odgovori Gospodu i reče: prohodih zemlju i obilazih. I reče Gospod sotoni: jesi li vidio slugu mojega Jova? nema onakvoga čovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla. «Sotonina tvrdnja je bila: »Ja sam car Zemlje. Ja tamo vladam.« Božja tvrdnja je bila: »Ne vladaš svima. Jesi li uzeo u obzir moga slugu Jova?«»A sotona odgovori Gospodu i reče: eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Djelo ruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji. Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, psovaće te u oči. A Gospod reče sotoni: evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide sotona od Gospoda.« (stihovi 9-12)

U čemu je bila stvar? Sotonina optužba je bila da je jedini razlog što Jov služi Bogu bio u tome što je dobio bogatstvo i blagoslov od Boga, zar ne? To je bila njegova optužba. I bar u Jovovom slučaju Bog je u svojoj mudrosti vidio da je najbolje da dopusti sotoni da pokuša da dokaže svoju tvrdnju. Tako mu je Bog dao dozvolu. I sotona je odmah uletio pucajući iz svih oruđa, tako možemo reći, i uzeo sve što je Jov imao.To je Jov pogrešno shvatio. Mislio je da je Bog taj koji mu je uzeo sve što je imao. (stih 21) Uvijek je postojalo dosta pogrešnih shvatanja o Bogu, zar ne? Ali, uprkos Jovovom pogrešnom shvatanju o Bogu, on nije postao jedan od nerazboritih. Sačuvao je svoje povjerenje u Boga. Mora da je dovoljno dobro poznavao Boga kad je imao osnov za povjerenje koje je moglo da opstane uprkos nekim pogrešnim shvatanjima. Pređimo na 2. poglavlje: »Opet jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a dođe i sotona među njih da stane pred Gospodom. I Gospod reče sotoni: otkuda ideš? A sotona odgovori Gospodu i reče: prohodih zemlju i obilazih. I reče Gospod sotoni: jesi li vidio slugu mojega Jova? Nema onakoga čovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i još se drži dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih ni za što. A sotona odgovori Gospodu i reče: kožu za kožu, i sve što čovjek ima daće za dušu svoju. Nego pruži ruku svoju i dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova, psovaće te u oči. A Gospod reče sotoni: evo ti ga u ruke; ali mu dušu čuvaj. I sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlim prištem od pete do temena.« (stihovi 1-7) Ipak je Jov sačuvao svoju nepokolebljivu odanost Bogu. Jovova supruga, međutim, nije. Jov je izgubio sve što je imao, osim svoje žene. Đavo je znao da će ona biti korisno oruđe u njegovim rukama. Čim je ščepao Jovovu suprugu, mora da je mirno sjeo i smješeći se čestitao svojim demonima podsjećajući ih da će, ako istraju u tome, ščepati i Jova.

Nećemo gledati na događaje iz Jovovog života samo kao na pouku iz istorije. Oni mogu da nas nauče važnim istinama o tome zašto sve postaje mnogo gore kad više tražimo Boga. Želio bih da izrazim svoje mišljenje da se Jovovo iskustvo zbiva, prije ili kasnije, u životu svakog čovjeka koji traži Boga. Možete da doživite Jovovo iskustvo, prvi dio, drugi dio ili deseti dio. To se odvija otprilike ovako: sotona zna da sve što treba da uradi da bi nas zadržao u svojim redovima jeste da nas drži podalje od naše lične zajednice sa Bogom. On ne brine toliko o tome na šta nas navodi da činimo ili da ne činimo. Često se ne naslađuje toliko zlom koje činimo, koliko time što činimo pravdu i dobro svojom sopstvenom silom. Sotona očigledno svojevoljno bira i neke ljude ostavlja na prestolu, dok druge gura u blato. Čovjek može biti izgubljen dičeći se svojim uspjesima, ako su ti uspjesi postignuti njegovom sopstvenom snagom, u odvojenosti od Isusa, isto kao što može biti izgubljen valjajući se u blatu svojih pogrešaka. Tako se sotona vjerovatno uopšte ne brine ako nas je naveo da učinimo ili ne učinimo neka zla djela.

Ono zbog čega on postaje nervozan jeste da li je neko ili nije u stvarnom prijateljstvu i zajednici sa Bogom. Njega strašno muči kada vidi da se neko zanima za iskustvo spasenja vjerom, jer tada zna da će ga to poraziti na duže staze.Tako, kada počinjemo da se usmjeravamo ka upoznavanju Boga, đavo saziva svoj Komitet za razne načine i sredstva da se to usmjerenje ne ostvari u vašem i u mom životu. U isto vrijeme podiže svoju pesnicu prema Bogu i iznosi istu optužbu koju je iznosio protiv Jova. Sotona kaže Bogu: »Vidiš li ovog čovjeka? Razlozi zbog kojih te traži su sebični; želi da stigne na nebo; želi da preboli svoje rane; želi da dobije mir o kome je čuo druge hrišćane kako govore; želi da mu problemi budu riješeni i molitve uslišene; ne traži te on zato što te voli, već zbog onoga što može da dobije od tebe.«Zatim govori svojim demonima da dođu k nama i osipa paljbu iz svih svojih oružja.

Govorim iz ličnog iskustva, jer treba biti lopov da bi poznavao lopova! Kada sam po prvi put počeo da tražim stvarno iskustvo sa Bogom, sve se srušilo. Govorim o problemima — fizičkim problemima, finansijskim problemima, porodičnim problemima. I ne samo to, đavo lično dolazi sa svakim kušanjem kojim može da nas pripremi i navede da padnemo i pogrešimo, a ponekad i da živimo gorim životom nego ranije. I uprkos činjenici da tražimo Boga, provodeći vrijeme sa Njegovom riječi i na kolenima, sve se ruši. Znate li šta sam uradio prvi put kada se to dogodilo? Na kraju toga dana rekao sam: »E, ovo nije uspjelo!« Odlučio sam da sledeće jutro prespavam. Pogodite šta se tada dogodilo. Imao sam lijep dan! Sve je išlo glatko. Nisam čak ni »griješio«. Na kraju tog dana čestitao sam sebi na odličnom životu koga sam proživio toga dana. A đavo se vratio u svoj Komitet za razne načine i sredstva i svi su se smijali na toj sjednici! Strategija im je upalila. Jednom mi je jedan student rekao: »Prestao sam da budem hrišćanin prije dve nedelje i od tada nisam sagriješio!«

Često primjećujemo da u trenutku kada odbacimo svoju zajednicu sa Hristom, stvari naizgled krenu nabolje. Kao da problemi nestaju. E, sad, na toj tačci ćete pomisliti da će đavo biti dovoljno pametan da vas ostavi na miru. Međutim, kao grešnik broj jedan u svemiru, sotona ima značajan nedostatak samokontrole. Tako me nekoliko nedelja ostavlja na miru i ja sam njegov, jer ne tražim Boga, ne molim se, ne čitam Riječ Božju. Ali tada dolazi k meni ponovo — ovoga puta iz čiste zabave. Nije bio zadovoljan samo time da vidi nekoga u izgubljenosti; želio bi da ga svali u blato. Tako, kada dođe posle nedelju ili dvije i donese još više nevolja, primoran sam da pođem na svoja koljena. Jeste li nekad to doživjeli? Mi kažemo: »Mislim da mi ipak treba ovo iskustvo sa Bogom.« I onda ponovo počinjemo da tražimo Boga. Tada đavo stvarno postaje nervozan. Još više se uznemiri i žali se svojim demonima: »Šta je sa našim djelovanjem?« I oni ponovo dolaze k nama sa svim što imaju. Da je đavo dovoljno pametan, on bi neke od nas ostavio na miru i odavno nas imao. Ali on ne prestaje da nas napada sve dok za stalno ne budemo otjerani k Bogu. Bog može neke od đavolovih manevara da preobrazi da djeluju Njemu na slavu, zar ne?

Comments are closed.