Comments are off for this post

Šta nas to čini hrišćanima?

Ovo se dogodilo tokom prvih nekoliko sedmica u jednoj novoj parohiji. U toj crkvi cilj mi je bio da posjetim svaku porodicu i tako počnem sa upoznavanjem. No, lako je zaustaviti se samo na nekom beznačajnom razgovoru.

„Nije li ono gore pored zavese slika tetka Mini?“„Jeste.“

Tako mi je sinula ideja: postavljaću jedno pitanje, isto pitanje, u svakom domu. „Koja je vaša definicija hrišćanina?“ I brižljivo sam bilježio svaki odgovor.

„Hrišćanin je onaj koji živi po zlatnom pravilu.”

“Hrišćanin je pošten.“

„Hrišćanin je neko ko je blag i pun ljubavi.“

„Hrišćanin je dobar susjed.“

Čuo sam mnogo različitih odgovora, ali sa istim zajedničkim imeniteljem. Svaki odgovor ticao se ponašanja. Hristovo ime bilo je očigledno odsutno. Možete čitati izveštaje dopisnika koji intervjuišu čovjeka na ulici, i postavlja slična pitanja. Obrazac odgovora je isti.

„Hrišćanin čini ovo, i čini ono. Hrišćanin ne čini ono drugo.“ Koliko često čujete odgovor: „Hrišćanin je onaj ko poznaje i voli Hrista“?

Šta je hrišćanstvo? Da li je ono prvenstveno zasnovano na ponašanju? Ili je prije svega utemeljeno na odnosu? To je najvažnija stvar za razumijevanje i doživljavanje spasenja vjerom u Hrista. Hrišćanstvo je poznavanje Hrista. A ponašanje koje razlikuje hrišćanina od nehri-šćanina dolazi kao posledica odnosa vjere sa Isusom – ono nikada nije uzrok.

Da malo drugačije sročimo ovu tezu. Drvo jabuke donosi plod jabuke zato što je ono drvo jabuke, a nikada da bi to postalo. Isus je napravio isto poređenje: „Isto tako, svako dobro drvo donosi dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Dobro drvo ne može doneti rđave plodove, ni rđavo drvo dobre plodove.“ Matej 7,17.18 (SSP1). Ako ste zainteresovani za dobar plod, početna tačka je dobro drvo. Vaš zadatak je, dakle, da zalivate drvo, da ga možda nađubrite, i dozvolite suncu, kiši i vjetru da urade svoj posao. Nema potrebe za mučnim nastojanjima kako bi se proizveo plod. Ako imate zdravo drvo, plod će doći sam po sebi.

Baš tako je i u hrišćanskom životu. Onaj ko pokušava da živi hrišćanskim životom radeći na svom ponašanju nalazi se u slijepoj ulici. U Hristovim očiglednim poukama je to ovako rečeno: „Upravo putem obnove srca Božja blagodat djeluje na preobražaj života. Čisto spoljna promjena nije dovoljna da nas dovede u saglasnost sa Bogom. Ima mnogo njih koji pokušavaju da se reformišu ispravljanjem ove ili one loše navike, i nadaju se da će na taj način postati hrišćani; ali oni otpočinju na pogrešnom mjestu. Potrebno je da najpre radimo na svom srcu.“ str. 97 originala.

Nije bitno koliko vam je život možda ispravan, nije bitno koliko dobrih djela možda činite, nije bitno koliko možda djelujete religiozni. To će vas samo učiniti moralnim. Međutim, vi nećete biti istinski hrišćanin sve dok lično ne budete upoznali Hrista, i to „jedan na jedan“. Rana crkva se toliko usredsređivala na Gospoda Isusa Hrista da je On bio tema njihovog razmišljanja i razgovora. „Hristos je ovo učinio, i Hristos je ono rekao.“ Konačno je neko predložio: „Nazovimo ih Hrišćani.“

Kako bi glasilo vaše ime kad bi vas nazvali prema onome o čemu najčešće mislite i govorite? Da li ste samo dobra osoba? Ili ste stvarno hrišćanin? Razmislite o tome!

Hrišćanin čini ono što je ispravno zato što je hrišćanin, a nikad u namjeri da to bude.

Izvor: Odlomak iz knjige “Upoznajmo Boga, 95 teza o opravdanju vjerom”, Morisa Vendena

Comments are closed.